O DESKU

Desk za Kreativnu Evropu Crne Gore je implementaciono tijelo programa Evropske unije Kreativna Evropa, osnovano u okviru Ministarstva kulture Crne Gore. 

U skladu sa odredbama sporazuma o učešću u Programu, koji je Crna Gora zaključila 22. jula 2014. u Briselu, svaka država učesnica obavezala se da formira tijelo koje će na nacionalnom nivou olakšavati implementaciju programa Kreativna Evropa.  

Osnovni zadatak Deska je pružanje podrške crnogorskim institucijama kulture i organizacijama civilnog društva koje namjeravaju da učestvuju u Programu. Iz tog razloga, Desk za Kreativnu Evropu u kontinuitetu organizuje sljedeće aktivnosti:

– Info dani, seminari i obuke kojima se prenose znanja i vještine neophodne za konkurisanje za finansijsku podršku;

– Promocija programa Kreativna Evropa i drugih evropskih programa;

– Izdavanje publikacija o programu Kreativna Evropa i aktivnostima Deska za Kreativnu Evropu;

– Individualne konsultacije i in-house obuke sa zaposlenim u institucijama i organizacijama kulture;

– Podrška zainteresovanim korisnicima u pronalaženju partnera i uključivanju u zajedničke projekte sa kulturnim akterima širom Evrope; 

– Predstavljanje uspješnih projekata iz Crne Gore, regiona i Evrope;

– Organizacija konferencija iz oblasti kulturne politike i kulturnog menadžmenta.

Šta Desk za Kreativnu Evropu može da pruži institucijama i organizacijama kulture, odnosno profesionalcima u oblasti kulture?

– Informacije o programu Kreativna Evropa i konkursima programa;

– Informacije o programskim prioritetima i kulturnim politikama u Evropi;

– Pomoć u koncipiranju projektnih ideja i pisanju aplikacija; 

– Smjernice za uspješno planiranje budžeta u okviru programa Kreativna Evropa;

– Pomoć u pronalaženju evropskih partnera i umrežavanju sa evropskim institucijama i organizacijama kulture, kao i posredovanje u komunikaciji sa njima;

– Veću vidljivost podržanih projekata i promociju aktivnosti finansiranih kroz Program; 

– Informacije o drugim programima Evropske Unije.

TIM:

Desk za Kreativnu Evropu Crne Gore
Ministarstvo kulture Crne Gore
Ulica Njegoševa, 81250 Cetinje

ČESTO POSTAVLJANA PITANJA

Šta je program Kreativna Evropa?

Kreativna Evropa je program Evropske unije koji pruža podršku evropskoj kinematografiji i  kulturnim i kreativnim sektorima kako bi se povećao njihov doprinos zaposlenosti i razvoju. Sa budžetom od 1,46 milijardi eura za period od 2014. do 2020. godine, Program će podržati desetine hiljada umjetnika, kulturnih i audio-vizuelnih profesionalaca i organizacija u oblasti scenskih umjetnosti, vizuelnih umjetnosti, izdavaštva, filma, televizije, muzike, interdisciplinarnih umjetnosti, kulturne baštine i industrije video igara. Zahvaljujući ovim sredstvima, oni će imati priliku da rade širom Evrope, stignu do novih publika i razvijaju vještine neophodne u digitalnom dobu. Stvarajući uslove da evropska kulturna djela stignu do publike u drugim zemljama, Program takođe doprinosi očuvanju kulturne i jezičke raznolikosti u Evropi i šire. 

Zašto je Evropi potreban program Kreativna Evropa?

Kultura ima bitnu ulogu u ekonomiji EU. Istraživanja pokazuju da sektori kulture i kreativnih industrija čine oko 4,5% BDP-a EU i 4% zaposlenosti (oko 8,5 miliona radnih mjesta, a ako se uzme u obzir uticaj kulture na druge sektore, ovaj broj je znatno veći ). Evropa je svjetski lider u izvozu proizvoda kreativne industrije. Kako bi zadržala ovu poziciju, ona mora da ulaže u sposobnost sektora da djeluje u prekograničnom kontekstu.

Program Kreativna Evropa osmišljen je tako da reaguje na ovu potrebu, usmjeravajući investicije tamo gdje će njihov uticaj biti najveći.

Novi program uzima u obzir izazove koji, kao posljedica globalizacije i uspona digitalnih tehnologija, mijenjaju način produkcije, distribucije i pristupa kulturnim djelima, kao i načina na koji se transformišu poslovni modeli i tokovi prihoda u sektorima kulture i stvaralaštva. Na taj način se takođe stvaraju nove šanse za razvoj kulturnih i kreativnih sektora. Program ima za cilj da pomogne ovim sektorima da iskoriste sve pogodnosti kako bi mogli da imaju koristi od digitalizacije i otvore više radnih mesta i mogućnosti za razvoj međunarodne karijere.

Koje zemlje mogu da konkurišu za grant u okviru programa Kreativna Evropa?

Kreativna Evropa je otvorena za organizacije iz sljedećih država: 

• 28 zemalja članica EU (Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Njemačka, Grčka, Mađarska, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Poljska, Portugal, Rumunija, Republika Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i UK),

• Albanija,
• Bosna i Hercegovina,
• Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, 
• Crna Gora,
• Srbija,
• Island,
• Norveška.

Organizacije iz sljedećih zemalja mogu učestvovati u svim incijativama potprograma Kultura, a samo djelimičo u potprogramu MEDIA (Obuke, Festivali, Razvoj publike i Pristup tržištima): 

• Gruzija,
• Moldavija,
• Turska,
• Ukrajina.

Ažurirani spisak država koje nisu članice EU, a koje ispunjavaju uslove za učešće u Programu, mogu se naći na sajtu EACEA. 

Zemlje koje nisu članice EU moraju da plate “ulaznicu” kako bi učestvovale u Programu. Iznos kontribucije računa se na osnovu njihovog BDP-a, u odnosu na budžet programa.

Da li fizička lica mogu da se prijave za grant?

Kreativna Evropa nije otvorena za prijave fizičkih lica, ali se procijenjuje da će oko 250.000 samostalnih umjetnika i kulturnih i audio-vizuelnih profesionalaca dobiti sredstva kroz projekte koje podnose kulturne organizacije. Ovo je mnogo ekonomičniji način da se postignu rezultati i osigura dugoročnost uticaja. EK procenjuje i da će milioni ljudi biti direktno ili indirektno uključeni u projekte koje podržava Kreativna Evropa.

Šta Kreativna Evropa zapravo podržava?

Najveći dio projekata koji dobijaju podršku ima prekograničnu dimenziju. Osim donacija za pojedinačne projekte, program će takođe podržati inicijative koje imaju slične ciljeve, kao što su: Evropska prijestonica kulture, oznaka Evropske baštine, Dani evropske baštine i pet nagrada Evropske unije (Nagrada EU za kulturnu baštinu / Nagrada Europa Nostra, Nagrada EU za savremenu arhitekturu, Nagrada EU za književnost, Nagrada EU „European Border Breakers Award“ i Nagrada EU Prix MEDIA).

Kojim izazovima se Program bavi?

Kulturni i kreativni sektori trenutno ne čine veći deo jedinstvenog tržišta. Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava sektor je fragmentacija tržišta, vezana za različite kulturne tradicije i jezike: EU ima 24 zvanična jezika, 3 pisma i oko 60 zvanično priznatih regionalnih i manjinskih jezika. Ova raznolikost nezaobilazna je osobina bogate evropske tradicije, ali on otežava autorima da stignu do čitalaca u drugim zemljama, bioskopskim ili pozorišnim posjetiocima da vide inostrana djela, a muzičarima da dopru do novih slušalaca.

Istraživanje sprovedeno od strane Eurobarometra (IP/13/1023) pokazalo je da samo 13% Evropljana ide na koncerte umjetnika iz drugih evropskih zemalja, a samo 4% odlazi na pozorišne predstave koje potiču iz drugih evropskih zemalja. Jača podrška naporima da se proširi publika, kao i sektoru da učestvuje u interakciji sa publikom, npr. putem inicijativa medijske pismenosti ili novih interaktivnih onlajn alatki, omogućava da što više inostranih djela bude dostupno javnosti u pojedinačnim državama učesnicama Programa.

Kako se Kreativna Evropa razlikuje od dosadašnjih programa Kultura 2007-2013, MEDIA i MEDIA Mundus? Hoće li ovi nazivi nestati?

Kreativna Evropa kombinuje dosadašnje mehanizme podrške za kulturu i audio-vizuelni sektor u Evropi u jedan okvir koji je otvoren za sve kulturne i kreativne sektore. Međutim, ona će nastaviti da se bavi određenim potrebama audio-vizuelne industrije i drugih kulturnih i kreativnih sektora kroz svoje potprograme Kultura i MEDIA. Oni će se razvijati na uspjehu dosadašnjih programa Kultura i MEDIJI i prilagodiće se budućim izazovima. MEDIA Mundus, koji je podržavao saradnju između evropskih i međunarodnih stručnjaka i međunarodnu distribuciju evropskih filmova, integrisan je u potprogram MEDIA.

Ovako osmišljen Program će, kroz jedan okvir maksimalno povećati sinergiju između različitih sektora i njihovu efikasnost.

Kreativna Evropa uključuje međusektorsku saradnju. Šta to podrazumijeva?

Ova saradnja se sastoji iz dva dijela. Program za finansijsku garanciju, kojom upravlja Evropski investicioni fond i koji počinje sa radom 2016. godine, olakšaće malim operatorima pristup bankarskim kreditima. Međusektorska saradnja će pružiti podršku za studije, analize i bolje prikupljanje podataka radi poboljšanja osnove za kreiranje politike, finansiranje eksperimentalnih projekata za podsticanje saradnje između audio-vizuelnih i drugih kulturnih i kreativnih sektora, i finansiranje nacionalnih Deskova za Kreativnu Evropu koji pružaju pomoć aplikantima.

Kako će se upravljati Kreativnom Evropom?

Kreativna Evropa je jednostavniji, lako prepoznatljiv i dostupan program koji služi kao kapija evropskim stručnjacima u oblasti kulture i kreativnog stvaralaštva, bez obzira na njihovu umjetničku disciplinu, i nudi podršku za međunarodne aktivnosti unutar i izvan Evropske unije. Sadašnji sistem upravljanja, putem Izvršne agencije za obrazovanje, kulturu i audio-vizuelnu politiku (EACEA), nastaviće se i dalje.

Kako da registrujem novu organizaciju na Portalu za učesnike i dobijem Identifikacioni kod učesnika (PIC)?

Svaka organizacija koja je uključena u projekat mora da se registruje na Portalu za učesnike, nakon čega će joj biti dodijeljen Identifikacioni kod učesnika (Participant Identification Code – PIC). U aplikaciji će biti potrebno navesti PIC svih partnera. Da biste pristupili Portalu za učesnike, potrebno je da imate svoje ECAS korisničko ime i lozinku; 

Kako biste dobili vaš PIC, pratite sljedeće korake:

1. Registrujte svoj ECAS (European Commission Authentication Service) korisnički nalog kako biste potvrdili svoju email adresu (obratite pažnju da selektujete „External“ među opcijama na stranici);

2. Unesite informacije o svojoj organizaciji na Portalu za učesnike i priložite tražene fajlove, kako je naznačeno u smjernicama za svaki konkurs.

Ko vrši evaluaciju aplikacija za Kreativnu Evropu?

Izvršna agencija za kulturu, obrazovanje i audiovizuelne djelatnosti (EACEA) vodi bazu podataka eksperata sa visokim nivoom stručnosti i iskustva na programima Agencije. U zavisnosti od toga na koju oblast se projekat fokusira, EACEA selektuje dva nezavisna eksperta koja će biti zadužena za vrijednovanje tog projekta (na primjer, projekat kojim se konkuriše u okviru Konkursa za podršku književnog prevodilaštva, bio bi vrijednovan od strane iskusnog prevodioca ili izdavača). 

Eksperti su uglavnom zaduženi za evaluaciju aplikacija organizacija koje nisu iz njihove države, kako bi se spriječio eventualni konflikt interesa.

Sve aplikacije su procijenjene od strane dva nezavisna stručnjaka.

Kako i gdje se objavljuju rezultati?

Rezultati svih konkursa programa Kreativna Evropa dostupni su na sajtu EACEA. Ako ste zainteresovani za grantove dodijeljene organizacijama iz Crne Gore, možete posjetiti stranicu sa rezultatima na ovom sajtu. Detaljnije informacije o podržanim projektima, kao i o organizacijama uključenim u projekte, možete pronaći na Platformi za diseminaciju rezultata Evropske komisije. 

Kako ću saznati da li je moja aplikacija bila uspješna ili ne?

U smjernicama svakog pojedinačnog konkursa naveden je indikativni kalendar za objavljivanje rezultata. EACEA direktno obavještava i uspješne i neuspješne aplikante. Nakon toga, rezultati se objavljuju na sajtu EACEA. 

Molimo da imate u vidu da Desk za Kreativnu Evropu Crne Gore nije zadužen za informisanje aplikanata o rezultatima.

Nezavisno od toga da li je Vaša aplikacija bila uspješna ili nije, molimo Vas da stupite u kontakt sa nama, i informišete nas o Vašem projektu. Možemo biti podrška u promociji uspješnih aplikacija, a takođe možemo ponuditi i savjete za aplikante koji nisu bile uspješne (za neke prilike za finansiranje, kao što su Projekti Kooperacije, koje su dio Kulturnih subprograma postoji mogućnost da možete aplicirati ponovo).

Svaki aplikant, uspješan ili neuspješan, primiće odgovor u vidu evaluacije. Uvijek smo zainteresovani za diskusiju evaluacije jer nam pomaže da Vas bolje pripremimo za buduće aplikacije.